Автор: Пеперуткаrnrn
rnrnЗапри, застани, погледни…rnМе одмина,rnа ти ме пронајде.rnМе заборави,rnа ти ме разбуди.rnСега не можам да заспијам.rnМи подаде рака,rnа сега сум сама.rnНе беше само насмевка,rnне беше само поглед,rnне беше само обичен збор.rnНишто не беше случајност.rnБеше пулс,rnбеше сјај,rnбеше трепет.rnСè беше вистина.rnВистина во којаrnне сакаш да веруваш.rnВистина од којаrnсе плашиш.rnВистина која не ја признаваш,rnно и вистина која постои.rnИ пак не веруваш.rnНо запри, застани, погледни…rnјас сè уште постојам,rnјас сè уште ти се насмевнувам,rnте гледам,rnте чувствувам.rnЈас не заминав,rnзашто знам дека ќе се вратиш,rnзашто одиш бесцелно,rnбегаш од себе.rnНо патот по кој одиш е круг,rnпак ќе ме сретнеш.rnТогаш запри, застани, погледниrnи не одминувај ја вистинатаrnпред која ќе стоиш.rnНе биди слепrnза сјајот во своите очи,rnне биди далеченrnза пулсот на своето срце,rnне биди студенrnза прегратката во своите раце.rnНе биди лажно празенrnза она што длабоко те исполнува.rnСамо запри, застани, погледни…
Tag: пат
-

Поезија: Запри, застани, погледни…